Budžet Srbije za 2021. godinu predviđa enorman rast duga prema Kini od oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. To znači da će svaki punoletni građanin Srbije dugovati Kini oko 1.000 evra. Ovaj trend nije novina, jer je vlada Srbije od početka 2010. godine počela da sklapa sporazume sa bilateralnim kreditorima kako bi smanjila rastući trend javnog duga u Srbiji. Među kreditorima su bili Rusija, Azerbejdžan, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, ali i Kina.

Međutim, kao što smo videli iz afričkog iskustva, investicije Kine u siromašne zemlje nisu bile baš najbolje regulisane, što je dovelo do prljave tehnologije i drugih problema. Ipak, nakon pritiska javnosti, Kina je promenila pravac u politici investicija u afričke zemlje, uključujući ekološke elemente u svoju politiku.

Šta Srbija i druge evropske zemlje koje su trenutno meta kineskih investicija mogu naučiti iz afričkog iskustva?

Jedna lekcija bi mogla biti da vlade moraju da se osiguraju da su kineske investicije dobro regulisane i da se poštuju ekološka pravila. Takođe, treba razmotriti da li su takve investicije dugoročno održive, kako bi se izbegle potencijalne dugoročne posledice koje bi mogle da ugroze ekonomiju i stanovništvo zemlji.

Negde početkom 2010. kada su krediti međunarodnih finansijskih institucija počeli da stagniraju (što zbog krize, što zbog rastućeg trenda javnog duga u Srbiji), tadašnja vlada je počela da sklapa sporazume sa bilateralnim kreditorima.

Strategija posle 2012 godine

Ovakva politika je intenzivirana nakon 2012. godine i traje do danas. Rusija, Ažerbejdžan, Katar, Kina, UEA, davali su relativno povoljne kredite Srbiji, bez postavljanja previše uslova. Jedini značajniji uslov je bio da posao bez tendera rade kompanije iz tih zemalja. Takav trend doveo je do situacije da je udeo javnog duga stranim vladama u ukupnom dugu porastao sa svega 1% na kraju 2010. godine, na oko 14% krajem marta 2021. godine. Ako se uzmu u obzir i dogovoreni krediti stranih vlada u 2021. godini i pod pretpostavkom da se svi povuku u narednom periodu (nije realno da se to desi, iako su svi predviđeni Zakonom o budžetu za 2021. godinu), taj iznos bi mogao da dostigne preko 30% ukupnog javnog duga Srbije. Kada se pogleda detaljnije struktura tih kredita, na kraju marta 2021. godine oko 30% od ukupnog duga stranim vladama ili oko 4% ukupnog javnog duga Srbije otpada na dug prema Kini (prema mesečnom izveštaju Uprave za javni dug Srbije za prvi kvartal 2021. godine, dug prema Kini iznosi oko 1,145 milijardi evra).

Međutim, kada se uzme u obzir sve ono što je predviđeno budžetom za 2021. godinu i kada se to bude realizovalo, rast duga prema Kini biće enorman i kretaće se oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. Drugim rečima, svaki punoletni građanin Srbije dugovaće Kini oko 1.000 evra. I to je, sudeći po najavama zvaničnika Vlade, tek početak.